Razvoj motoričkih veština sledi predvidljiv redosled. Počinje od unutrašnjeg tela uključujući glavu, vrat, ruke i noge a zatim se kreće ka spoljašnjem telu, poput ruku, stopala, prstiju na rukama i nogama.
Fizički razvoj je povezan sa drugim razvojnim područjima kod deteta. Na primer ako dete puzi ili hoda (krupne motoričke sposobnosti) može lakše da istražuje svoje okruženje što utiče na kognitivni razvoj (pažnja, pamćenje, mišljenje).
Socijalni i emocijalni razvoj napreduje kada dete govori, jede i pije (fina motorika).
Motoričke veštine su važne u većini školskih aktivnosti, kao i u životu u opšte. Slabosti u motoričkim veštinama mogu uticati na detetovu sposobnost da jede, čita, koristi računar i da obavlja zadatke lične nege, poput obuvanja i oblačenja stvari.
Veoma je važno da naučite zašto su značajne ove veštine kako bi znali na koji način da radite sa detetom, odnosno da pomognete detetu da unapredi svoje veštine.
Fina i krupna motorika
Krupne motoričke aktivnosti koriste velike mišiće u telu što omogućava ravnotežu, koordinaciju pokreta i fizičku snagu kako bi dete moglo da izvede veće pokrete poput hodanja i skakanja.
Fina motorika je ona koja zahteva kontrolu i preciznost u malim mišićima šake (prstići na rukama), stopalima (prstići na nogama), usnama i jeziku. Fina motorika se odnosi na kontrolu i spretnost pokreta.
Koordinacija pokreta leve i desne strane tela je podjednako važna za razvoj krupne i fine motorike, pa treba razmišljati o igrama koje razvijaju ovu sposobnost.
Na razvoj motorike bi trebalo obratiti pažnju, a najviše u prve tri godine života.
Bez razvijene koordinacije, dete može ispoljavati nespretnost u pokretima, teže će savladati penjanje, hvatanje, a kasnije i grafomotorne veštine (pisanje).
Razvoj krupne motorike
Krupne motoričke veštine su pokreti povezani sa pokretima tela poput mahanja, savijanja ili hodanja. Dakle, kretanje celog tela.
Krupna motorika je važna za razvoj deteta jer se na nju nadograđuje dalji razvoj fine motorike.
Razvijene krupne motoričke sposobnosti pomažu detetu da izgradi fine motoričke sposobnosti. Na primer, „kako sedeti“ daje detetu sposobnost da sedi za stolom i vežba kontrolišuči pokrete u ramenima, rukama i prstima.
Ako vaše dete želi da podigne četku za kosu, najpre koristi finu motoriku da bi četku uhvatilo rukama, odnosno prstima šake. Roditelji mogu da pomognu razvoju motoričkih sposobnosti deteta na svim uzrastima.
Razvoj fine motorike
Fina motorika je sposobnost da se izvode precizni i spretni pokreti rukom. Razvijena koordinacija oko – ruka je preduslov za pravilan razvoj grafomotornih sposobnosti.
Fina motorika se ne odnosi samo na pokrete s rukom, već i na finu motoriku stopala i mišića lica.
Komponente fine motorike uključuju sposobnost hvatanja i manipulisanja predmetima pokretima ruke (palac i kažiprst).
Fine motoričke sposobnosti omogućavaju funkcije poput pisanja, hvatanja malih predmeta i zakopčavanja dugmeta.
Motoričke veštine kod predškolaca
U predškolskom dobu kod dece javiće se želja za samostalnošću. Ova potraga za autonomijom može da predstavlja roditeljske izazove u pogledu ponašanja. Deca će eksperimentisati sa svojim ponašanjem samo da bi isprovocirali vašu reakciju.
Deca se mogu osećati frustrirano zbog nemogućnosti da rade ono što žele jer njihove motoričke sposobnosti još uvek nisu u potpunosti razvijene. Te frustracije mogu dovesti do problema u ponašanju.
Predškolci mogu slediti jednostavna pravila i često imaju za cilj da zadovolje odrasle. Međutim, ona ne razumeju logiku odraslih. Često će da testiraju pravila i ograničenja, umesto da razvijaju bolje razumevanje posledica svog ponašanja.