Kako poboljšati finu motoriku kod dece sa disgrafijom?
Pogledajte u okviru kategorije „saveti logopeda“ kako vežbati finu motoriku kod dece.
Vežbajte snagu i stabilnost
Pisanje možda ne izgleda fizički zahtevno.
Ali za pravilno sedenje i kontrolu pisanja potrebna je snaga i stabilnost u ramenima i pravilnom držanju tela.
Motoričke aktivnosti koje mogu pomoći za jačanje ramena, ruke i šake su: sklekovi, hodanje četvoronoške, hodanje na rukama, vešanje na šipki, penjanje na penjalici. Čak i čitanje dok ležite na leđima ili potrbuške jača ramena i ruke. Učinite ih zabavnim uz omiljenu pesmu vašeg deteta. Jedna od vežbi je hod na rukama, dok vi držite dete za noge. Dete hoda na rukama. Samo budite obazrivi da kičma bude ravna dok dete hoda. Odvojite vreme za svoje dete da obavezno uključi navedene aktvnosti u svakodnevni raspored.
Aktivnosti fine motorike
Fina motorika je neophodna za aktivnosti koje uključuju manje pokrete u zglobovima, šakama i pristima. Oni su ključni za našu sposobnost obavljanja većine svakodnevnih aktivnosti poput zakopčavanja odeće, sečenja hrane, vezivanja pertli, pranja zuba i bojenje.
Osetite slova pomoću čula
Stimulisanje jednog čulnog iskustva često pojačava druga čula. Stručnjaci savetuju da isprobate aktivnosti koje pomažu vašem detetu da se usresredi na ono što oseća, a ne samo da vidi kako je napisano. Na primer, prstom napišite slovo na leđima deteta ili na dlanu kada zatvori oči. Zatim, ustanovite da li može da reprodukuje slovo na vašim leđima ili na dlanu.
Pokažite detetu kako može da piše slova u vazduhu. Na ovaj način dete razvija memoriju za redosled pokreta neophodnih za pisanje. Napišite slovo ili slog reči na papiru i zalepite papir na ruku deteta, dok drugom rukom piše isto slovo.
Vežbe orijentacije u prostoru
Disgrafija utiče i na prostornu orijentaciju. Zbog toga deca imaju problema sa pisanjem po pravoj liniji, upotrebom razmaka između slova (reči) kao i prostora na papiru.
Aktivnosti koje uključuju više čula, veća je verovatnoća pamćenja i razumevanja novih iskustva.
Zalepite papirnu traku na pod u obliku pravouganika. Zadatak deteta je da da održava ravnotežu hodajući po pravoj liniji. Ukoliko je uspešno izvršen zadatak, možete igru da učinite zanimljivijom i složenijom. U okviru trake stavite lavor. Takmičite se sa detetom ko će više loptica da ubaci u posudu istovremeno hodajući po liniji.
Jedna od vežbi za lakše razumevanje prostorne orijentacije je precrtavanje crteža.
Na jednoj strani papira nacrtajte krug sa jednom linijom ili kvadrat sa dve linije, zatim nacrtajte dve linije, tri linije sa istom udaljenošću između linija. Zatim nacrtajte iste crteže uz pomoć crtica. Dete treba da spoji crtice i da se pridržava razmaka između linija.
Pišite velika slova
Deca sa disgrafijom obično imaju problema sa pamćenjem slova koja treba da oblikuju. Jedan od načina je da koristi krupnu motoriku i multisenzorne materijale.
Možete da probate da uz pomoć tela napišete na primer slovo O, zatim neka dete ponovi isto. Ili možete zajedno uz pomoć ruku ili prstiju da napišete slovo A, E, I ili U.
Za vreme kupanja, možete koristiti kremu za brijanje pomoću koje dete piše velika slova na pločicama. Ili možete da napravite slova od vlažnog peska u lavoru. Dodajte boju u pesak, još jedan način povećanja senzornog unosa.
Koristite glinu ili plastelin
Glina je gusta i odlična za oblikovanje. Od gline napravite dugački kanap i vežbajte pisanje slova. Na ovaj način dete jača miišiće ruku i poboljšava finu motoriku. Kada je uključeno više čula u aktivnost mnogo lakše se reprodukuju nova iskustva.
Druga mogućnost je da od gline napravite krugove. Dete olovkom ili štapićem može da urezuje slova. Glina ili plastelin pružaju povratne informacije koje mozgu daju više inoformacija o tome kako se slova formiraju.
Koristite i druge rekvizite za pisanje
Pravilno držanje olovke je izazov za decu koja imaju teškoće u pisanju. Vaše dete može ojačati prste i poboljšati „hvat olovke“ pomoću alata za „štipanje“ koji se nalaze u kući. To uključuje pincetu, štapiće (spojene na jednom kraju) i štipaljku za led.
Za igru možete da upotrebite makarone, zgužvane papiriće, lego kockice ili vatu. Takmičite se sa detetom ko više može da sakupi rekvizita za jedan minut.
Igrajte društvene igre i koristite alat za štipanje da biste pomerili figure.
Trening za celo telo
Da bi dete pravilno pisalo, obe strane tela moraju biti usklađene: jedna ruka drži papir, dok drugom drži olovku.
Svaka aktivnost koja podržava koordinirano kretanje sa obe strane tela pruža dodatno pojačanje. Na primer, upotreba makaza, jednom rukom drži, drugom seče.
Korisne su i fizičke vežbe koje zahtevaju koordinaciju tela (naizmenični pokreti ruku ili nogu).
Vežbe na strunjači. Dete leži na leđima i vozi bicikl. Kada napravi pokret jednom nogom, drugom rukom treba da dodirne nogu koja je napravila pokret.
Sedeći položaj, ispružene noge. Dete podigne jednu nogu, dok drugom rukom treba da dodirne podignutu nogu. Zatim istu vežbu ponoviti sa drugom nogom. Pokreti su naizmenični.
Razgovarajte sa vašim detetom
Deca sa disgrafijom često imaju problema da organizuju svoje misli. Ova deca jednostavno dožive blokadu između razmišljanja i pisanja. Pred spavanje, zamolite dete da vam ispriča kako je proveo dan. Neka započne uvod, poput „Danas je sreda i bio je naporan dan za mene”. Neka vam opiše šta je radio ujutru, popodne, uveče. Ovaj pristup možete koristiti sa bilo kojim iskustvom koje dete želi da podeli sa vama.
Snimanje telefonom
Deca sa disgrafijom mogu imati sjajnih ideja. Ali, prenošenje ideja u pisane reči može biti frustrirajuće. Ohrabrite svoje dete da se snimi (na mobilnom telefonu ili nekom drugom uređaju) dok govori o čemu razmišlja ili neka ispriča priču. Dete može da izgovori slovo ili reč naglas dok se snima na telefonu. Zatim može da reprodukuje snimak i da ga napiše. Ova tehnika može biti korisna za jačanje samopouzdanja.
Vežbajte radnu memoriju
Radna memorija nam omogućava da zadržimo i manipulišemo informacijama koje imamo u kratkoročnoj memoriji.
Deca sa disgrafijom mogu da imaju problema sa radnom memorijom, što otežava zadržavanje slike slova, usklađivanje glasova sa slovima kao i sposobnost da brzo imenuju slike.
Aktivnosti kao što su zagonetke, rešavanje logičkih zadataka, igranje društvenih igara, aktivno slušanje priča i njihovo prepričavanje, kao i obavljanje zadataka koji uključuje praćenje upustva (napravi, nacrtaj, zasadi..) samo su neke od aktivnosti koje mogu pomoći u povećanju kapaciteta radne memorije.
Ove aktivnosti podstiču dete da razmišlja o različitim mogućnostima u isto vreme.
Pokazaću vam na primeru jedne društvene igre. Na primer, dok igram društvenu igru, moram da razmiišljam istovremeno o boji, broju ili simbolu svojih karata istovremeno. Razmišljam: Imam pet crvenih i dve žute karte, ali nemam zelenu ni plavu. Na mene je red, prethodni igrač je stavio zeleni broj 5. Nemam zelenu kartu, razmišljam da li imam kartu sa brojem 5. Imam crvenu kartu sa brojem 5 koju ću staviti na sto.
Ovakve aktivnosti zahtevaju fleksibilnost u razmišljanju, što znači da moram istovremeno da razmišljam o broju, boji ili simbolu koji će mi pomoći da se odlučim koju kartu treba da stavim na gomilu.
Nakon ovih eksplicitnih objašnjenja, učenicima je potrebno vreme za vežbu tako što će prvo sami igrati igru.
Radna memorija je način na koji možete zadržati informacije koje će vam pomoći dok radite na nečemu drugom.
Na primer, igra memorije takođe pruža mogućnost zadržavanja informacija kada okrećete kartice (tražite odgovarajuću), a istovremeno treba da se setite gde se određena kartica nalazi. Kada učenici prenose informacije u dugoročnu memoriju, njihova radna memorija ne mora da radi tako naporno i sposobni su da se brže i efikasnije uhvate u koštac sa novim, složenijim aktivnostima.
Učenje postaje lakše, a učenici se osećaju sigurnije i pametnije. Kada steknu samopouzdanje, spremni su za dalje korake.
Vežbajte vizuelenu percepciju
Dete može da poboljša vizuelnu percepciju informacija, što olakšava da identifikuje i piše slova. Vežbe za vizuelnu percepciju mogu izoštriti njegove veštine u obrađivanju razlika između predmeta koji izgledaju slično.
Primeri takvih aktivnosti su:
Pronađite razliku između dve naizgled identične slike. Ili možete da nacrtate dva jednostavna crteža, gde nedostaju neki delovi koje dete treba da docrta. Istovremeno dete vežba i finu motoriku. Razmislite o aktivnostima gde dete treba da pronađe sličnosti ili razlike među predmetima gde može da kategoriše po obliku, veličini ili uskladiti oblik predmeta po boji ili strukturi predmeta. Na platformi „Pinterest“ imate veliki izbor zadataka i kreativnih ideja za pisanje i pravljenje slova na različite načine.
Počnite sa izmenama u pisanju
Učenje pisanja kod dece uključuje modifikacije, prepravke i prilagođavanje.
Deca sa disgrafijom iz različitih razloga imaju problema sa obradom onoga što vide ili čuju, odnosno da prenesu informacije u slova (reči) na papir.
Uzmite višečulnu površinu za pisanje, sipajte centimetar ili dva soli u plitku posudu (poslužavnik). Deca neka napišu slova uz pomoć kažiprsta (2-3 slova). Greške lako mogu da obrišu, a višečulna posuda pomaže u pamćenju.
Za pisanje možete da koristite i četkicu za bojenje. Izdiktirajte oko 5 reči. Neka dete izabere veličinu slova koja mu najviše odgovara za ruku. Može da se desi da meša velika i mala slova. Cilj je da ojačaju ruke, a ne da ispravno pišu.
Promenite papir za pisanje
Deca sa disgrafijom doživljavaju značajne izazove u procesu pisanja. Ovi izazovi uključuju nemogućnost organizovanja informacija i prenošenja u reči na papir.
Ova dva izazova sprečavaju decu da razumeju razmak između slova, reči i rečenica. Da biste pomogli detetu da vizualizuje prostor, zamenite papir ili ga okrenite bočno sa ispisanim uspravnim linijama, pri čemu svaka reč dobija svoj blok – razmak i ostavlja prazan blok, razmak između reči.
Razmislite o promeni boje papira za pisanje. Pastelna boja za papir može pomoći u ublažavanju vizuelnog stresa uzrokovanog belim papirima. Samo pravi papir u boji mogao bi napraviti pozitivnu razliku, makar u načinu na koji se pristupa pisanju.
Promenite alat za pisanje
Disgrafija utiče na kontrolu fine motorike. Zato, lagano držanje olovke nije pririodno. Ohrabrite svoje dete da piše penkalom. Penkalo je osetljivo i potrebno je nežnije rukovati nego sa čvrstim predmetom poput olovke. Što se tiče površina za pisanje, što veće to bolje. Koristite štafelaj ili veliki papir u boji.
Druga mogućnost je da koristite staklena vrata na kojima možete pisati markerima za belu tablu. Vrata su velika i prirodna površina, mogu da podstaknu dete da piše mnogo mekše nego na drugim površinama. Prednost je što se staklena vrata mogu brzo oprati.
Osim toga, dodavanje mekog i udobnog držača (gumeni rukohvat) za olovku može pružiti podršku detetu da lakše kontoliše svoje pokrete. Ovu vrstu držača možete pronaći u knjižarama.
Naučite dete da kuca na tastaturi
Kako biste se oslobodili stresa zbog ponavljajućih grešaka u pisanju, dozvolite detetu da izrazi svoje ideje i misli pomoću programa za obradu teksta (Word).
Pružanje ove opcije može omogućiti detetetu znatno veći napredak u učenju u svim oblastima sa kojima se susreće.
Računari se preporučuju deci sa disgrafijom jer se smanjuje broj grešaka, uključujući slova, razmak između slova i reči pa čak i pisanje teksta sleva na desno po pravoj liniji. Omogućavaju jednostavnu korekciju bez brisanja. Dete koje nauči da kuca na tastaturi, koristi finu motoriku i razvija pamćenje kako bi mogao da poboljša veštinu pismenosti.
Koristite pisanje pomoću kurziva (slično pisanim slovima)
Prelazak na kurziv takođe može znatno smanjiti nivo frustracije kod mnoge dece sa disgrafijom, omogućavajući im da se opuste i postanu sposobniji za pisanje.
Ako dete mora da piše ručno, mnogi stručnjaci smatraju da je kurziv lakši od pisanja štampanih slova jer postoji povezanost između slova. Smanjuje ometanje izazvano razmakom.
Kurzivno pismo takođe ima manje reverzibilnih slova i zahteva stalan pokret i protok, što može biti od koristi za decu koja se bore sa finom motorikom.