Kako se ispoljava disleksija?
Istraživanja su pokazala da se disleksija javlja zbog načina na koji mozak obrađuje informacije. Deca sa disleksijom, koriste različite delove mozga od ljudi bez disleksije. Zato se čitanje čini tako sporim i napornim radom.
Simptomi disleksije se često pojavljuju u prve dve godine školske nastave, obično kada deca počinju sa čitanjem. Pre nego što deca krenu u školu, malo je teže reći da li imaju disleksiju. Ali postoje neki znaci ranog upozorenja kod predškolaca.
Predškolci mogu imati disleksiju ako:
- nepravilno izgovaraju reči koje slično zvuče
- sporo povezuju glasove u reči i slova
- imaju više problema od vršnjaka koji ponavljaju dugačke reči i rečenice
- ne povezuju slova sa glasovima, kao što je slovo „B“ sa glasom „B“.
- problemi u pamćenju slova, brojeva i boja
Kada deca krenu u školu, mogu imati disleksiju ako:
- prave greške pri čitanju koje ukazuju da ne uspostavlja vezu između glasova koje izgovara i slova u reči koje čita. Na primer, pročitaće „kuca“ umesto kao što piše „pas“.
- imaju poteškoća u rastavljanju glasova, na primer, reč „puž“ ne mogu da rastave (speluju): „p – u – ž“.
- imaju poteškoća u sastavljanju glasova da bi formirali reč, na primer reč „p – u – ž“ treba da spoje glasove i izgovore kao celu reč „puž“.
- ne shvata da su reči odvojene u tekstu
- teško im je da zapamte reči čak i kada su pročitali i napisali više puta
- raščlanjivanje reči u rečenici
- prepoznavanje slova
- prizivanje informacije iz mentalnog leksikona i brzo imenovanje reči
Izazovi sa kojima se deca sa disleksijom suočavaju mogu biti povezani sa: obradom informacija zasnovanih na jeziku, njihovom kratkoročnom pamćenju, što može uticati na čitanje, pravopis, razumevanje, procenu vremena i planiranje zadataka, računanje, usmene veštine i zadržavanje materijala prikazanog u vizuelnom i auditivnom režimu.
Koji su uzroci disleksije?
Ne zna se šta tačno uzrokuje disleksiju. Ali disleksija ima tendenciju da se javlja u porodicama, gde jedan ili oba roditelja prenose na svoju decu putem gena.
Kako se dijagnostikuje disleksija?
Ako neko u porodici ima problem sa čitanjem ili ste zabrinuti da vaše dete ima problema u školi sa čitanjem i pisanjem reči, postoji nekoliko koraka koje možete da preduzmete da biste dobili dijagnozu.
1.Razgovarajte sa učiteljem vašeg deteta
Potrudite se da dođete do odgovora koja vas zanimaju. Razgovarajte sa učiteljem o tome kako vaše dete napreduje sa čitanjem i pisanjem.
2.Zatražite procenu
Nakon razgovora sa učiteljem, pitajte psihologa da li može da organizuje formalno ocenjivanje.
Logoped i psiholog će vam pomoći da proverite moguće uzroke problema vašeg deteta u učenju. Ukoliko postoji odlaganje procene ili nije dostupna, možete se dogovoriti da se privatno obratite logopedu i psihologu.
Šta se dešava kod dece sa disleksijom?
Pre nego što deca počnu sa čitanjem, važno je da prvo savladaju iz kojih se glasova sastoji reč (fonemska svest), zatim da te glasove povežu sa slovima azbuke (fonetika).
Glavni problem za decu sa disleksijom je fonemska svest, fonetika i brzo prepoznavanje reči. Zato čitanje ne postaje automatsko, nego naporno.
Uobičajena pretpostavka o disleksiji je da se slova ili reči pojavljuju obrnuto – da je “bilo” izgleda kao “videlo”. Ova vrsta problema može biti deo disleksije, ali i preokreti su vrlo česti kod dece do prvog ili drugog razreda, a ne samo kod dece sa disleksijom.
Međutim mnogi sa ovim problemom pokazuju interesovanje u drugim oblastima kao što su: dizajn, gluma, sport…
Kako pomoći detetu sa disleksijom
Postoji mnogo jednostavnih, podražavajućih i produktivnih načina da pomognete deci sa smetnjama u učenju.
Važno je detetu pružiti mogućnost da izgradi samopouzdanje i postigne uspeh u drugim oblastima poput sporta, hobija ili umetnosti. Ta vrsta izazova će pružiti podršku i sigurnost što je itekako važan korak za uspešnije prevazilaženja problema sa čitanjem. Uspeh iz tih oblasti doprineće jačanju mentalnih sposobnosti, pre svega motivaciji da se izbori sa svojim problemom, korak po korak.
Međutim, detetu će biti mnogo lakše ukoliko ste vi upoznati sa diskleksijom, ako razumete i podržavate dete. Iako je potrebno mnogo mentalne snage, pozitivnosti i kreativnosti, možete mnogo kao roditelj učiniti kako biste pomogli svom detetu.
Izgradite odnos sa učiteljem kako bi utvrdili šta možete učiniti kod kuće da bi podržali školski rad. Nastavnici moraju imati razumevanje za probleme sa kojima se može suočiti disleksično dete. Ukoliko postoji saradnja sa učiteljem, možete sprečiti veliki broj nesporazuma u ponašanju deteta. U pozitivnom i ohrabrujućem okruženju, dete će doživeti osećaj uspeha i samouverenosti.
Posebno je važno razumevanje problema koje može izazvati kratkoročno pamćenje, zato je neophodna podrška od strane učitelja. Kada dete ima problem sa slušnim kratkoročnim pamćenjem, imaće poteškoća u pamćenju glasova, što utiče na pisanje slova.
Zato je važno da na kraju časa, deca imaju rezime onoga što je naučeno. Na ovaj način veća je verovatnoća da će informacije preći iz kratkoročne u dugoročnu memoriju. Rana dijagnoza može mnogo pomoći u pružanju podrške učeniku da nastavi sa školskim zadacima. Napor koji roditelji ulažu u rad kod kuće podjednako je važan. Postoji mnogo efikasnih strategija, aktivnosti i alata koji mogu koristiti kako bi pomogli deci da bolje uče.
Zašto je važna kratkoročna memorija kod dece sa disleksijom?
Kratkoročna memorija se može difinisati kao mehanizam pamćenja koji nam omogućava da zadržimo određenu količinu informacija koje nakon toga ili izblede ili budu pretvorene u dugoročnu memoriju. Kratkoročna memorija ima dve osnovne karakteristike: ograničen kapacitet i ograničeno vreme trajanja.
Kratkoročna memorija ima veliku ulogu u disleksiji, jer poteškoće u pamćenju fonoloških informacija mogu imati za posledicu otežano čitanje. Kao i sve druge kognitivne veštine, kratkoročna memorija se može trenirati i poboljšati. Pamćenje se može vežbati uz pomoć raznih tehnika.
U okviru kategorije „saveti“, informišite se na koji način možete pomoći detetu sa disleksijom.