Kako se ispoljava disgrafija?
Dete sa disgrafijom piše obrnuto slova ili ne može da se seti kako se piše određeno slovo. Mogu imati teškoća i sa upotrebom gramatički pravilne rečenice uključujući izostavljanje i nepravilan redosled reči. Deca mogu lakše i tečnije da govore nego što pišu. Jedan od glavnih znakova disgrafije je neuredan rukopis.
Disgrafija je u većini slučajeva praćena drugim stanjima kao što su disleksija, poremećaj pažnje, poremećaji govora ili razvojni poremećaj koordinacije. Nema veze sa inteligencijom ili kognitivnim sposobnostima. Mnoga nadarena deca imaju slične probleme sa disgrafijom.
Neki od znakova disgrafije su:
- poteškoće pri formiranju slova ili brojeva
- usporen razvoj fine motorike pisanja
- nečitko i nedosledno pisanje
- izmešana velika i mala slova
- teškoće u pisanju i razmišljanju u isto vreme
- poteškoće sa pravopisom
- smanjena brzina pisanja, čak i pri prepisivanju
- teškoće u razumevanju prostornih veština (neujednačen razmak, loša upotreba margina)
- grčevi ili bol u prstima, zglobovima i dlanovima tokom pisanja
- neuobičajeno držanje tela ili položaj ruke prilikom pisanja
Svaki od simptoma se može pojaviti izolovano ili u grupi simptoma:
- držanje i upotreba olovke za pisanjeformiranje slova
- razmak između slova
- pisanje u pravoj liniji
- pisanje gramatički ispravnih rečenica
- pisanje celih reči
Mnoga deca sa disgrafijom doživljavaju stres, frustracije i anksioznost koji su povezani sa teškoćama u pisanju.
Disgrafija se može podeliti na:
Stečena disgrafija je povezana sa povredom mozga, bolestima ili degenerativnim stanjima. Pojedinac gubi prethodno stečene veštine pisanja.
Razvojna disgrafija se odnosi na poteškoće u sticanju veštine pisanja. Ova vrsta disgrafije se najčešće razmatra u detinjstvu.
Postoji nekoliko podtipova disgrafije:
- Motorna disgrafija se manifestuje nedostatkom finomotorne koordinacije i vuzuelne percepcije. Deca obično pokazuju nečitljiv i spor rukopis, nerazvijene veštine crtanja i sporo kuckanje na tastaturi (fina motorika)
- Prostorna disgrafija je verovatno povezana sa problemima prostorne percepcije što utiče na razmak između slova i sposobnost crtanja (precrtavanja). Pravopis i brzina kucanja su u granicama urednog razvoja.
- Lingvistička disgrafija utiče na veštinu obrade jezika potrebne u procesu pisanja. Utiče na spontano napisan tekst (koji nije praćen ili kopiran) koji je nečitljiv. Ovu disgrafiju karakterišu poteškoće u pretvaranju glasova u pisani oblik. Učenici sa ovim problemom imaju poteškoće da dovedu svoje misli u red, samim tim i na papir.
Koji su uzroci disgrafije?
Disgrafija kao i drugi poremećaji u učenju je genetske prirode i često se javlja u porodicama. Ako vi ili drugi član vaše porodice imate disgrafiju, veća je verovatnoća da će je imati i veše dete.
Može biti uzrokovana abnormalnostima i traumatskim povredama mozga, nervnim razvojem i drugim stanjima. Može biti povezana sa disleksijom i drugim poremećajima u učenju.
Disgrafija može biti povezana sa radnom memorijom. Deca kada počnu da pišu, moraju brzo da zapamte različite skupove informacija: šta znaju o temi, šta žele da istaknu u pisanju i kako da fizički oblikuju slova u hodu. Deci sa ovim problemom je teško da se brzo prisete svih informacija što dovodi do grešaka u pisanju koje se ne odražavaju na njihovo razumevanje teme.
Rani tretman može pomoći u sprečavanju ili smanjenju problema.
Kako se dijagnostikuje disgrafija?
Ako neko u porodici ima problelm sa pisanjem ili ste zabrinuti da vaše dete ima problema u školi sa čitanjem i pisanjem reči, postoji nekoliko koraka koje možete da preduzmete da biste dobili dijagnozu.
- Razgovarajte sa učiteljem vašeg deteta
Potrudite se da dođete do odgovora koji vas zanimaju. Razgovarajte sa učiteljem o tome kako vaše dete napreduje sa čitanjem i pisanjem.
- Zatražite procenu
Nakon razgovora sa učiteljem, pitajte psihologa da li može da organizuje formalno ocenjivanje. Logoped i psiholog će vam pomoći da proverite moguće uzroke problema vašeg deteta u učenju. Ukoliko postoji odlaganje procene ili nije dostupna, možete se dogovoriti da se privatno obratite logopedu i psihologu.
Kako izgleda disgrafija kod dece?
Disgrafija može da utiče na finu motoriku na različite načine pisanja kako dete odrasta. Obratiti pažnju na pisanje kod dece od predškolskog uzrasta do srednje škole.
Iako je disgrafija smetnja u učenju koja prvenstveno utiče na rukopis, ne ispoljava se na isti način kod dece.
Razlikuje se na osnovu simptoma i može se lako propustiti kod dece, posebno kod lakših slučajeva.
Ako vaše dete ima disgrafiju, može imati problema da zaveže pertle, koristi viljušku ili zakopča jaknu.
Tehnika pisanja uključuje različite motoričke sposobnosti. Na primer, deca koriste finu motoriku za držanje olovke. Na taj način koriste i krupnu motoriku da drže olovku u pravilnom položaju. Isto tako koriste motoričko planiranje za oblikovanje i razmak slova. Problemi sa motoričkim sposobnostima (krupna i fina motorika) direktno mogu da utiču na pisanje.
Kada se pojavljuje disgrafija?
Disgrafija se može pojaviti već u predškolskom uzrastu kada deca mogu imati problema sa držanjem olovke, crtanjem, pisanjem ili obavljanjem sličnih motoričkih zadataka.
Disgrafija se može pojaviti i kasnije u osnovnoj ili srednjoj školi kada zadaci pisanja postanu složeniji.
Tačnu prosečnu starost deteta teško je proceniti, jer mnoga deca sa disgrafijom godinama ostaju nedijagnostikovana, čak i u odraslom dobu.
Da li vaše dete ima disgrafiju?
Simtomi disgrafije mogu biti vidljivi od trenutka kada vaše dete prvi put uhvati olovku, ali se mogu pojaviti i mnogo kasnije.
Neki od znakova koji se mogu javiti:
Predškolski uzrast
- odbija bojenje ili crtanje
- nezgodno drži olovku ili bojicu
- često se žali da crtanje umara ruku
- teškoće sa povezivanjem tačaka, pronalaženje ili druge pisane aktivnosti koje zahtevaju poštovanje obrazaca
- teškoće da piše jednostavna slova (O, A)
- retko traži bojanke
- nemir prilikom crtanja, često traži izgovor
Osnovna škola
Kao i drugi poremećaji u učenju, disgrafija se najlakše manifestuje u školi. Ako vaše dete donosi kući nečitljive pisane zadatke ili ne može da napiše domaći zadatak, zamolite učitelja da obrati pažnju na sledeće znakove disgrafije:
- neugodno ili bolno držanje olovke
- problemi pri doslednom formiranju slova ili razmaku reči
- piše nasumično velika slova
- ista reč se piše na više različitih načina
- poteškoće sa praćenjem linije ili zadržavanje unutar margine
- problemi sa strukturom rečenice ili pridržavanje gramatičkih pravila pri pisanju, ali ne i pri govoru
- ne može da čita svoj rukopis
- ubacuje velika slova u sredinu reči ili zaboravlja velika slova da napiše
- zaboravlja da upotrebi interpunkciju u rečenici
- problemi sa upotrebom makaza, zakopčavanja odeće
- ne može da istovremeno koristi nož i viljušku
- teškoće sa crtanjem, praćenjem ili precrtavanjem jednostavnih oblika
Kako pomoći detetu sa disgrafijom?
Prvi korak je tačna dijagnoza. Ako vaše dete ima izrazite poteškoće sa rukopisom ili pisanjem, obratite se psihologu i logopedu.
Nakon što se pravilno dijagnostikuje, tretman će se prilagoditi njegovim potrebama i uzrocima disgrafije (lingvistička, motorna ili prostorna). Postoji mnogo načina za pomoć kod dece sa disgrafijom kod kuće i u školi. Logopedi rade na poboljšanju finih motoričkih sposobnosti i motoričkog planiranja, a reedukatori psihomotorike na krupnim motoričkim sposobnostima.
Disgrafija ne mora da sputava vaše dete, samo je potrebno pronaći odgovarajući pristup.
Postoji mnogo jednostavnih, podražavajućih i produktivnih načina da pomognete deci sa smetnjama u učenju. Važno je detetu pružiti mogućnost da izgradi samopouzdanje i postigne uspeh u drugim oblastima poput sporta, hobija ili umetnosti. Ta vrsta izazova će pružiti podršku i sigurnost što je itekako važan korak za uspešnije prevazilaženja problema sa pisanjem.
Uspeh iz tih oblasti doprineće jačanju mentalnih sposobnosti, pre svega motivaciji da se izbori sa svojim problemom, korak po korak.
Međutim, detetu će biti mnogo lakše ukoliko ste vi upoznati sa disgrafijom, ako razumete i podržavate dete. Iako je potrebna mentalna snaga, pozitivnost i kreativnost, možete mnogo kao roditelj učiniti kako biste pomogli svom detetu. Izgradite odnos sa učiteljem kako bi utvrdili šta možete učiniti kod kuće da bi podržali školski rad.
Ukoliko postoji saradnja sa učiteljem, možete sprečiti veliki broj nesporazuma u ponašanju deteta.
U pozitivnom i ohrabrujućem okruženju, dete će doživeti osećaj uspeha i samouverenosti.
Napor koji roditelji ulažu u rad kod kuće podjednako je važan. Postoji mnogo efikasnih strategija, aktivnosti i alata koji mogu koristiti kako bi pomogli deci da bolje uče.
U okviru kategorije „saveti“, informišite se na koji način možete pomoći detetu sa disgrafijom.
